.
. D. J. D.: "I performans može biti velika umetnost, ali samo ako se izvodi na kodovima jedne duhovne i duševne osobenosti i ukoliko poseduje upućenost na smisao jednog višeg reda."*
.
. Duhovna i duševna osobenost: kao da postoji neka skrivena ali dominantna subjektivnost, subjektivnost koja je srž (suština) svojih naslaga, kao što su ljuske luka njegove naslage. Ja sam naslage. Moja srž je moja ruka (?).
. Ali ja sam kao sakupljač ili kao ljubitelj stvari - ekstrovert koji se ostvaruje tek u prusustvu drugog. Moja osobenost ne postoji. Ja sam stvari. Ja sam sve ono što sam video. Ja sam odmah (stalno) druge stvari.
. Moja osobenost je puka kao bacanje kockica, ili kao otvaranje karata. Jer ja sam tek taj raspored koji ispadne. Ja sam ruka koja me dobija (stvara) - piše. Pišem se, dakle postajem.
. Duhovno: znači zarasti u debeo korov, i ne videti sunce.
. Duševno: znači živeti u ludnici. To je isto.
. Iznad svega treba biti svestan mogućih značenja svojih rečenica. Svaki teret koji mi je natovaren treba odbaciti.
. Ja sam ja.
. Ovo nije tautologija.
. Ja nisam ja.
. Ovo je temelj. Ja biram svoja lica.
. Srž moga bića kao književnika na postoji. Ja sam pisac, ja nisam književnik. Predpostavljam svako mnoštvo svakoj jednini, svaku živost svakoj ukočenosti.
. Viši red: šta je to što može ubiti moje pisanje? Književnost?
. Jedan viši red: dva viša reda, tri viša reda, četiri viša reda, itd.
. Smisao jednog višeg reda: nema smisla koji bi mogao biti izvan mene.
. Predpostavljam svako kretanje (pro-tok) svakom mirovanju, svako skakanje svakom sedenju. Istinolikost (kao natecanje za Elvisovog dvojnika) - Istini (Elvisu). Ali ni to nije dovoljno.
. Moja filozofska brada me brine.
. Filozofija sa moje brade me brine.
. Velika umetnost: na glomaznim štakama preznojenih volontera.
____
*citirano iz intervjua dragana jovanovića danilova datom listu blic od 20. jula 2008.
