Ukrštenica
. . . . . . . . . . . . . . . . a b a
. . . . . . . . . . . . . . . . b a b
. . . . . . . . . . . . . . . . a b a
Sve što sam mogao da kažem
(a nisam rekao)
jezička bajadera ispred
bajazitove džamije u Istanbulu
geometrijske porcije njenih masivnih oblika
ispred kojih san se izgubio, zaljubljen
u ružičnjake njene i kupole,
Sumpor
kako rečima izreći laž,.
kada su sve reči istinite
veče, prosvetljenje, soba
na nebu su sve bolje palete & žarke
na stolu na kome pišem (, požutele auto-fotografije)
vepar zanjiše zavesu na kojoj su obrisi, jare
damjan zamiriše u mom dlanu
(kozma,) u šupljini mojih
jagodica
pišem, pišem
na prozor kucne ona, Jelena
sna poslužavnikom na kom je ratluk & pistaći
i uvek joj otvorim okna,
ona uđe u moju sobu, neko i blago
na prstima
trane
upadam u kolotečinu poštanskih san dučića
na livadi ispod neonske, vrbe
koja njiše svoje grane pune scena
sanjam
o večeri
koja pada na prirodu, i uspavljuje biće
večernje zvono odzvanja sa crkve, bono
glas
bobice
štala
bonaventura
ruke koje stežu
bledi gospodin sa belim rukavicama
sa galerije gleda minkusovog don kihota, kastanjete &
crvene kitrine haljine na širokom puzzle-trgu
bazil, kao barišnjikov vitak i plastičan
u visokom hop! spušta se na bukete & aplauze
ruže, suve porcije za vojnike
gospodin haler ne može više, ustaje
sa najvećom kurtoazijom
i izlazi
i odlazi u kupatilo da se brije
veisalgia
toalet papir sa aromom jagode
na polici njegovog zlatnog kupatila
kiša, od otpadaka hartije
(šnitovi crnog luka &) kiša, siva i niska
poliva obraze, lenka?
na stolu
kiša koja je crna
kiša
si-
p-
i
ona se budi
u grudima akvarijum(a) od fosila
i hleb, bajazit
ona odlazi u sobu sa kompjuterom
njeno meso je puno proteina i belo
osipa se
Lenka?, ti nekada lepotica iz Šriviporta
još uvek nosiš haljine probušene &
poderane,
(i tvoj karmin se
razmazao).
Misliš li da mu se još uvek dopadaš?
iz druge sobe njegov glas dopire sa jaukom
...
jabuke
& lepeza od cimeta
kraj male kruškaste šoljice na tacni sa limunom
crveni petao
nervozan & nag, gricka note na prstima
duke ellington u belom odelu sa crvenim prugama
i gomilom zlatnih narukvica na mukama
(da bi na kraju spao na prepirku oko deset dolara,
posle nastupa u jednom trećerazrednom klubu u
san francisku) ali sada beo i u svom punom sjaju
proteže mnoge na pozlaćenoj sofi u svom apartmanu
bazen pigmentisanog limuna & ćerka njegovog prijatelja
u bež bademantilu, njegov sluga je spazio
jednu vevericu
(dok sa radija dopire glas o novoj muzici)
elegija yusef komunyakaae
na kariranom klaviru pored palme u
velikoj beloj saksiji & sveća
Damn the snow.
Its sensless beauty
pours a hard light
through the hemlock.
Thelonious is dead. Winter
drifts in the hourglass
.
